Klimatske promene u Srbiji – šta znamo do sad, a šta nas čeka

Spread the word! Proširi priču!

Kao u ostatku sveta i u Srbiji su tokom proteklih decenija posmatrane klimatske promene – prvenstveno u domenu temperatura i padavina. Klimatske promene u Srbiji ispoljavaju se kroz negativne posledice po hidrologiju i vodne resurse, šumarstvo, poljoprivredu, biodiverzitet, ali i po zdravlje građana Srbije.

Autor: Tihon Cvijić

Osmotrene promene u temperaturama i padavinama

Zahvaljujući mernim stanicama na više lokacija, praćeno je višedecenijsko kretanje (1961-2017.) temperatura na području Srbije, gde je zabeležena tendencija rasta istih od 0,36°C po dekadi, dok je samo u periodu 1981-2017. godina trend porasta temperature je bio 0.60°C po dekadi. Na bazi ovih informacija evidentno je da je trend porasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći od trenda srednje globalne temperature. Dodatno, između 1950. i 2017. devet od deset najtoplijih godina registrovano je posle 2000. godine.

Dalje, uočen je trend produženja trajanja toplotnih talasa (toplotni talas je period od minimum 6 dana tokom kojih je maksimalna dnevna temperatura veća od očekivane maksimalne temperature za doba godine u kome se osmatra) za 4 dana po dekadi, dok je istovremeno došlo do opadanja broja mraznih (kada je minimalna temperatura ispod 0°C) i ledenih dana (kada je osmotrena maksimalna temperatura ispod 0°C), za 2, odnosno 1 dan manje po dekadi, respektivno. S druge strane, iako nisu zabeležene značajne promene u padavinama potrebno je naglasiti da se Republika Srbija tokom poslednjih decenija suočila sa ozbiljnim sušama i poplavama, koje su oštetile poljoprivredni sektor, infrastrukturu, stambene i druge objekte.

Klimatolozi su pomoću klimatskih modela, predvideli kretanje klime u Republici Srbiji u tri naredna tridesetogodišnja perioda: 2011-2040, 2041-2070, 2071-2100. Za period 2011-2040 je predviđeno podizanje prosečne temperature u opsegu između 0.5 i 0.9°C, iako je verovatno taj prag već dostignut. U periodu 2041-2070 će temperature biti veće za 1.8-2.2°C, dok se za kraj veka očekuje podizanje temperature od preko tri stepena: 3.6-4.0°C. Zagrevanje će biti najviše izraženo u letnjoj sezoni, kad će temperature preći prag od 4,0°C u odnosu na bazni period (1961-1990).

Klimatske promene u Srbiji
Predvidjen rast temperatura u Srbiji prema klimatskom modelu A2

Simulacije kretanja padavina (vidi sliku ispod) pokazuju pozitivan trend u prvoj polovini veka, odnosno povećanje istih između 5 i 20%, da bi se potom tendencija preokrenula i postala negativna, sa redukcijom padavina od -20% do 2100. godine. Takođe, slično kao sa temperaturama, negativni trend će biti izraženiji leti, koji će biti suvlji za 30% u poređenju sa periodom 1961-1990.

Klimatske promene u Srbiji
Procentualna promena padavina u Srbiji prema klimatskom modelu A2

Hidrologija i vodni resursi

Od 1950. godine klimatske promene u Srbiji utiču na negativan trend u nivou vode u rekama. Na Dunavu i Savi je došlo do snižavanja nivoa vode od 1% po dekadi, dok u drugim rekama to snižavanje je dostiglo i 3%. U budućnosti se može očekivati dalje opadanje nivoa u visini od 10%, a u nekim rekama kao što su Kolubara i Toplica od čak 40%, sa jasnim posledicama u pogledu kvaliteta vode i snabdevanja vodom.

Uzrok ovog zabeleženog pada jeste smanjenje količine padavina u Srbiji i okolini. Prema izveštaju tadašnjeg Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, doće do smanjenja raspoloživih količina vode, naročito u letnjim mesecima kad je ona najpotrebnija, što će stvarati dodatni pritisak na vodosnabdevanje. Najviše pogođeno će biti individualno ruralno vodosnabdevanje koje je ranjivije na uticaj klimatskih promena od gradskog/javnog, zbog nedostatka stručnosti, infrastrukture i finansijskih sredstava. Osim vodosnabdevanja, pod pritiskom će se naći i kvalitet vode: zbog smanjenih količina vode u vodotokovima, povećaće se koncentracija štetnih zagađujućih materija u situaciji kad je nivo nizak. 

Druga strana uticaja klimatskih promena na vodeni sistem jesu intenzivne kiše u kratkim vremenskim intervalima koje mogu izazvati poplave. Čak 18% teritorije Srbije se nalazi na obalama reka i posebno je podložno poplavama, koje nanose velike ekonomske gubitke. Naime, smatra se da su ekonomski gubici od majskih poplava 2014. godine bili 1,4 milijarde dolara. U budućnosti se zbog klimatskih promena prognoziraju intenzivnije padavine na području Srbije, učestaliju pojavu velikih voda na rekama i samim tim veće šanse za pojavu poplava.

Šumarstvo

Šume pokrivaju 29,1% teritorije R. Srbije, ali se nalaze pod konstantnom opasnošću od pojava sa negativnim posledicama, poput suša, požara i širenja štetočina. Primera radi, u vremenskom periodu od 2003. do 2012. godine požarima je bio obuhvaćen prostor od 36.095 hektara, dok se procenjuje da je šteta od istih u periodu 2000-2009 iznosila 36 milijardi dinara. Proteklih 35 godina došlo je do učestalijeg pojavljivanja negativnih faktora, poput opadanja podzemnih voda, redukcije padavina i porasta temperatura, koji su, zajedno sa sušama, značajno doprineli oštećenju šumskih ekosistema. Klimatske promene u Srbiji utiču takođe na kvalitet drveta, pa su procenjeni gubici od lošeg kvaliteta drveta 64% do 95% od prognoziranih prihoda. Na primer, Javno preduzeće Vojvodinašume je zbog sušenja šume od 2000. godine pretrpeo gubitak od 50 miliona dinara. U narednim decenijama očekuje se da će porast temperatura i varijabilnost padavina nastaviti da prete i ugroze vitalnost šuma u Srbiji. Naime, uslovi za rast vegetacije i zasnivanje novih šuma će biti sve nepovoljniji kako vreme bude odmicalo, a mnoge sadašnje šume će se naći van svoje bioklimatske niše i u zonama gde se očekuje masovni mortalitet. Prema Indeksu suše za šume (eng. Forest aridity index – FAI) mnoge šume u Srbiji će do kraja 21. veka biti značajno suvlje u odnosu na period 1961-1990 (vidi sliku ispod.), što ukazuje na postojanje problema koje Srbija ne sme zanemariti.

Uticaj klimatskih promena na šumarstvo
Promena Indeksa suše za šume u Srbiji prema klimatskom modelu A2

Poljoprivreda

Sektor poljoprivrede u Srbiji čini 10% BDP-a, ali poslednjih godina beleži značajne gubitke, prvenstveno zbog intenziviranja sušnih perioda. Tako su, na primer, u 2012. godini zabeleženi gubici od 2 milijarde dolara zbog suše. Iza ovih gubitaka se nalazi nekoliko uzroka. Prvo, kombinacija visokih temperatura i intenzivnije solarne radijacije prouzrokuju oštećenja na biljkama (na plodovima na primer) što smanjuje prinos. Drugo, visoke temperature, omogućavaju razvoj patogena kojima odgovaraju toplije uslove, koji napadaju useve. Treće, zbog nedostatka navodnjavanja na velikim površinama, kulture zavise od prirodnih padavina, koja su sve varijabilnije zbog promene klime. Zbog toga duži periodi bez kiše ugrožavaju žetvu.

Ako se uzme 1991. godina kao bazna godina u kojoj su prinosi bili zadovljavajući, onda je u periodu između 1994. i 2014. godine došlo do ozbiljnih gubitaka prinosa pšenice između 1 i 40%, šećerne repe 1-47%, kukuruza 1-60%, soje 1-54%, lucerke i deteline do 35%, pasulja 55-70%, krompira preko 40%. Ovakvo smanjenje prinosa ima i efekte na potrošačke cene ovih proizvoda, pa je, na primer, zbog smanjenja prinosa pasulja njegova cena porasla od 1999. godine, kad je bila 27 dinara po kilu, na 260 dinara po kilu u 2012. godini.

Osim potrošača, ovi gubici pogođaju i poljoprivredne proizvođače: procenjenje štete gore pomenutih kultura za period 1994-2014 na uzorku koji pokriva 43% obrađenih površina, iznose 4,6 milijarde dolara. Zabrinjavajući podatak jeste da je kultura kukuruza, koja je od posebnog značaja za srpsku poljoprivredu najviše pogođena klimatskim promenama: gubici same ove kulture iznose 2,2 milijarde dolara. Da bi situacija bila još gora, modeli predviđaju dalje smanjenje prinosa kukuruza, do 2030. godine za 6%, ali do kraja veka između 22% i 55%. S druge strane, prinos pšenice do kraja veka će biti 10% niži samo na jugu Srbije. Klimatske promene u Srbiji će dakle imati značajan uticaj na kvalitet i količinu prinosa, ali i na razlike u prinosima između jedne godine i druge.

Biodiverzitet

Usled promena u količini i raspodeli padavina u različitim godišnjim dobima i pomeranja klimatskih zona moguće je tvrditi da će u narednim godinama doći do velikih promena u šumskim ekosistemima, pašnjacima i obalama reka. Zbog specifičnosti njihovih staništa (vrhovi planina, na primer) određene vrste će se teško adaptirati u novim klimatskim uslovima, a zbog nedostatka prirodnih koridora za migraciju, njihov opstanak će biti pod znakom pitanja. Posledica ove situacije biće smanjenje populacije ili izumiranje onih vrsta koje neće uspeti da se prilagode, što će s druge strane značajno uticati na biodiverzitet, s obzirom da su mnoge vrste endemske i ukoliko budu nestale doćiće do smanjenja genetičkog diverziteta u Srbiji.

Zdravlje

Republika Srbija se proteklih godina sve više suočava sa rizicima po ljudsko zdravlje koji su u posrednoj ili neposrednoj vezi sa klimatskim promenama. Direktni efekti se mogu javiti usled porasta temperature, varijabilnosti klime, povećanog intenziteta padavina, dužeg trajanja suša.

Primera radi, tokom toplotnog talasa u julu 2007. godine registrovano je 167 ljudskih žrtava više u odnosu na isti period tokom prethodnih godina (90% su bile osobe starije od 75 godina) i utvrđeno je, da ako srednja dnevna temperatura poraste iznad 90-tog, 95-og i 99-og percentila, prosečan broj umrlih će porasti za 15,3%, 22,4% i 32,0%.

Kao i toplotni talasi, poplave imaju neposredni efekat na ljudsko zdravlje, čega su građani bili svedoci kad je tokom majskih poplava 2014. godine nekoliko osoba izgubilo život. Indirektni rizik na zdravlje se tokom pomenutih poplava pojavio prilikom kontaminacija površinskih i podzemnih voda i okolnog zemljišta opasnim materijama i otpadnim vodama (kanalizacijom), ali i kao posledica oštećenja zdravstvenih objekata u 15 opština.

Posredna opasnost za zdravlje od strane klimatskih promena nalazi se i u zaraznim bolestima koje se šire preko vektora poput komarca (virus Zapadnog Nila, malarija itd.), ili putem vode (kolera, dijareja itd.). Poslednjih godina je na primer došlo do povećanja infekcija virusom Zapadnog Nila: 302 slučaja u 2013. godini naspram 71 slučaja u 2012. Predviđanja za budućnost govore o mogućem širenju vektorski prenosivih zaraznih bolesti usled promene klimatskih uslova, koji postaju povoljniji za razvoj vektora koji prenose ove infekcije.


Izvori:

4.3 3 votes
Oceni

Spread the word! Proširi priču!

1 Comment
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare - View all comments

[…] učestalost dana sa veoma intenzivnim padavinama, što povećava šanse za nastanak poplava. Čak 18% teritorije naše zemlje nalazi se na rečnim obalama i samim tim u zoni rizika za poplave koje nanose ogromne ekonomske […]