U prethodnom tekstu pokušao sam da objasnim zašto su reakcije na klimatsku i pandemijsku krizu različite. Povezano s tim, mišljenja sam da postoji bar 10 lekcija koje smo mogli da naučimo iz ove zdravstvene krize i koje možemo već danas početi primenjivati u borbi sa klimatskim promenama.

Kriza izazvana ekstremno brzim širenjem korona virusa navela nas da razmišljamo šta možemo iz nje naučiti. Sledećih deset lekcija može nam pomoći u borbi sa klimatskim promenama:

• Potrebno je blagovremeno formirati fleksibilne i otporne institucije. 

Fokusirajući se na prioritete razvoja, potrebno je na vreme uspostaviti fleksibilne i otporne institucije. Ove institucije moraju da koriste rane indikatore upozorenja na opasnosti, jer se ispostavlja da nedovoljno dobro predviđamo koje sve opasnosti mogu da se ispolje iz pojedinih rizika. Činjenica je da je pandemija, kao i klimatske promene, kriza koja je bila predvidiva. Dodatno, potrebno je više koristiti kompjuterske modele i praktikovati stres testiranja različitih budućih potencijalnih scenarija.

• Budućnost zavisi od novih saznanja i inovacija. 

Znanje stečeno u svim prethodnim godinama očigledno nije dovoljno da se adekvatno odgovori na sve aspekte rizika i način njihovog ispoljavanja. Dok je za novi virus potrebno pronaći novi tretman i vakcinu, za borbu protiv klimatskih promena je neophodno pronaći nove holističke alate koji dovode do sistemskih rešenja – do nultih emisija, energetske efikasnosti, održivog načina korišćenja resursa i proizvodnje hrane i sl.

• Globalna saradnja i solidarnost moraju se podići na viši nivo. 

Ono što je korona kriza pokazala jeste poprilično nejedinstvo u suzbijanju zaraze. Čak se dešava da geografski bliske zemlje sa sličnim intenzitetom zaraze primenjuju potpuno drugačije metode borbe. Kao i zaraza, klimatske promene ne poznaju granice država, pa se nameće zaključak da bez međunarodne saradnje nema ni uspeha. Deljenje informacija i najboljih praksi neohodno je svetu više nego ikada, a velike sile moraju da napuste politiku konfrontacije.

• Podaci, informacije, znanje, komunikacija i transparentost predstavljaju pet stubova uspeha. 

Ono što vodi do uspeha u borbi sa krizama jeste poverenje u sistem, a ono se formira isključivo ako je komunikacija zasnovana na naučnim činjenicama. Nažalost, kao i u slučaju klimatskih promena, političari vide svoju šansu u krizi, te ugrožavaju pomenute stubove uspeha, ne ostavljajući naučnicima dovoljno slobode i prostora, dok teoretičari zavere dobijaju svojih 5 minuta slave. Kako god, korona kriza je veliki test i za naučnike i prilika da se promene i ojačaju načini komunikacije činjenica o klimatskim promenama, koji moraju biti ubedljivi i prihvatljivi većini.

• Potrebno je naći rešenje koje je primenljivo i za bogate i za siromašne zemlje. 

Opšte je poznato da krize najviše pogađaju siromašne zemlje. Ono što je dodatno poražavajuće je činjenica da ove zemlje najmanje utiču na izbijanje kriza. Konačno je vreme da se pronađu adaptibilna rešenja koja štite sve regione i zemlje podjednako.

• Ekstremne mere mogu da mobilišu milione ljudi i da daju brze rezultate, ali…  

Procenjuje se da će, kao posledica znatno umanjenog kretanja robe i ljudi zbog „lockdown“-a, emisije gasova sa efektom staklene bašte ove godine smanjiti za 8%. Kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma, ovaj nivo godišnjeg smanjenja štetnih gasova je poželjan i ubuduće. Međutim, jasno je da kompletno „zaključavanje“ ne može da traje sve do 2050. godine, jer bi ekonomija i društvo bili devastirani. Ne smemo da zaboravimo da održivi razvoj traži balans između ekonomskih, društvenih i ekoloških ciljeva. Svakako povoljnija opcija jeste da što pre zamenimo upotrebu fosilnih goriva sa obnovljivim izvorima i da unapredimo energetsku efikasnost.

• Nove krize uvek istaknu slabosti koje su nisu uspešno prevazišle u prošlosti. 

Nagomilani problemi koji su gurani „pod tepih“ u novim krizama se pojavljuju kao „kosturi iz ormana“. Svedoci smo da je tokom ove godine ponovo aktuelizovani problemi rasizma, gladi, lošeg obrazovanja i sl. Neophodno je tako imati na umu da jedna kriza ne dolazi sama, te je potrebno predvideti i upotrebu dodatne energije, znanja i liderstva kako bi se više problema istovremeno rešavalo.

• Pandemija nije nastala zbog klimatskih promena, ali klimatske promene potpomažu intenziviranju širenja zaraze.

Pogoršanje klimatskih uslova može značajno da ugrozi zdravstvene uslove (npr., u slučajevima ekstremnih vremenskih uslova, kao što su oluje, požari i sl., mnogo ljudi može ostati bez doma i zdravstene zaštite i da tako budu izloženi zaraznim bolestima). Rešavanjem problema klimatskih promena značajno se smanjuje potencijal širenja zaraznih bolesti.

• Krize navode na razmišljanje šta nam je zaista neophodno za život.

Takođe, potvrđuje se neophodnost što veće samodovoljnosti u hrani, lekovima, resursima i energiji. Pored odgovorne, održive proizvodnje, vrlo je važno ne zaboraviti i odgovornu potrošnju.

• Adaptibilnost poslovnog sektora je ogromna. 

Korona je pokazala da neki sastanci i putovanja itekako mogu da se reorganizuju – većina neophodnih sastanaka se može obaviti preko onlajn alata. Kako samo transport učestvuje sa oko 25 odsto u globalnim emisijama štetnih gasova, nove okolnosti mogu pomoći da poslovni sektor dodatno doprinese borbi sa klimatskim promenama.

(Tekst je inicijalno odobren na portalu Balkan Green Energy News)