You are currently viewing Klimatski sporovi u naglom porastu
Source: Unsplash (Tinger Injury Law Firm)

Klimatski sporovi u naglom porastu

Spread the word! Proširi priču!

Na globalnom nivou, broj sporova koji dotiču temu klimatskih promena se više nego duplirao od 2015. godine. Samo u zadnjih šest godina pokrenuto je više od 1.000 novih slučajeva. Sporovi imaju raznovrsne učesnike i ciljeve. Međutim, ne favorizuju svi slučajevi klimatsku akciju*.

Šta su to klimatski sporovi i koliko takvih slučajeva uopšte postoji?

Klimatski sporovi (eng. Climate litigations) su sporovi koje se vode pred upravnim, sudskim i drugim istražnim organima, u domaćim i međunarodnim sudovima i sličnim institucijama, a u kojima centralno mesto zauzimaju pitanja prava ili činjenica u vezi sa naukom o klimatskim promenama, kao i pitanja ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama.

Prema izveštaju Grantamskog istraživačkog instituta za klimatske promene i životnu sredinu (Londonska škola ekonomije i političkih nauka) na globalnom nivou, kumulativni broj ovakvih sporova se više nego duplirao od 2015. godine. Dok je u periodu 1986-2014. godine zabeleženo 800 ovakvih slučajeva, samo u zadnjih šest godina pokrenuto je više od 1.000 klimatskih sporova. Period naglog porasta broja sporova direktno podudara se sa periodom nakon potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma.

Klimatski sporovi Climate litigations
Grafik 1: Trend kretanja broja klimatskih sporova u svetu (Global Climate Litigation Trends)
Izvor: citirani izveštaj

Baza podataka koju je pomenuti izveštaj analizirao sadrži 1.841 spor iz celoga sveta (zaključno sa majom 2021. godine). Većina klimatskih sporova se odnosi na SAD (1.387), dok se ostatak (454) beleži u 39 drugih zemalja i 13 međunarodnih ili regionalnih sudova. Izvan SAD-a, najviše slučajeva zapaža se u Australiji (115), Velikoj Britaniji (73) i u EU (58). Većina slučajeva su parnice sa područja tzv. globalnog severa, ali je primetno da sudski slučajevi ove vrste rastu na globalnom jugu. Identifikovano je najmanje 58 slučajeva iz 18 jurisdikcija globalnog juga.

Analizirane informacije koje su korišćenje u izveštaju obično isključuju sporove u kojima su klimatske promene sporedna tema ili ako klimatske promene nisu eksplicitno spomenute. Međutim, treba imati na umu da i takvi slučajevi na kraju mogu imati značajan uticaj na napore uložene za adaptaciju i ublažavanje posledica klimatskih promena na lokalnom nivou (npr. to mogu biti slučajevi povezani sa povećanim nivoom aerozagađenja u kojima klimatske promene nisu primarna tema, ali mere mogu doprineti usporavanju promena klime).

Ciljne grupe, strategije i uspešnost klimatskih sporova

Klimatski sporovi targetiraju različite učesnike iz privatnog i finansijskog sektora, a primetna je sve veća raznovrsnost argumentacije koja se koristi, uključujući teme kao što su greenwashing i fudicijarna odgovornost. Najveći broj klimatskih sporova je usmeren protiv vlada, a najviše je sporova pokrenuto od strane korporacija, NVO sektora i pojedinaca.

U nastavku je grafički prikaz broja sudskih sporova po tipu tužioca u zemljama van SAD-a, na kojem možemo da vidimo da najveći broj tužbi u zemljama van SAD-a u 2020. godini dolazio je od strane NVO sektora i pojedinaca.

Tužioci u klimatskim sporovima Climate litigations applicants
Grafik 2: Tužioci u klimatskim sporovima u slučevima van SAD-a
Izvor: citirani izveštaj

PRIMERI KLIMATSKIH SPOROVA

Friends of the Earth, et al. vs. Royal Dutch Shell

Jedan od sigurno najpoznatijih slučajeva u poslednje vreme jeste spor koji je pokrenula organizacija Prijatelji zemlje sa još šest ekoloških organizacija i preko 17.000 građana protiv naftne kompanije Shell. U aprilu 2019. ova grupa je tužila kompaniju Shell okružnom sudu u Hagu (gde je i sedište Shell-a) za njihov doprinos klimatskim promenama. Tužioci su zahevali da sud donese odluku da Shell mora da smanji svoju emisiju štetnih gasova za 45% do 2030. godine u poređenju sa 2010. godinom i da mora da postigne nultu emisiju do 2050. godine, u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom. U maju ove godine, sud je presudio da Shell mora da smanji emisije ugljen-dioksida za 45% u okviru ove dekade. Ova istorijska presuda imaće značajan uticaj na celo tržište i sve naftne kompanije.

Više o ovom slučaju: http://climatecasechart.com/climate-change-litigation/non-us-case/milieudefensie-et-al-v-royal-dutch-shell-plc/

BankTrack, et al. Vs. ING Bank

Organizacija BankTrack sa saradnicima je podnela prijavu protiv ING banke zbog propusta u adekvatnoj usklađenosti sa ciljevima Pariskog sporazuma. Optužba je navodila da je ING prekršio odredbe o životnoj sredini i zaštiti potrošača iz Smernica za međunarodne kompanije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD Guidelines for Multinational Enterprises). Tačnije, optužba se ticala propusta u izveštavanju indirektnih emisija proizvoda kompanija koje je banka finansirala. Kao rezultat ovog procesa, ING banka je prihvatila dogovor da se uskladi sa međunarodno priznatim metodologijama za merenje i definisanje ciljeva vezanih za uticaj banke na klimatske promene.

Više o slučaju: http://climatecasechart.com/climate-change-litigation/non-us-case/banktrack-et-al-vs-ing-bank/

Pored generalnog trenda rasta, uočljiv je dramatičan porast tzv. „strateških“ slučajeva. Glavni motivi pokretača strateških slučajeva su širi društveni ciljevi povezani sa unapređenjem klimatskih politika, kreiranja javne svesti ili promena ponašanja vlada ili predstavnika industrija. Nagli rast strateških slučajeva implicira da su klimatski sporovi sve popularniji kao strategija aktivista.

Trendovi u strategijama u klimatskim sporovima

Izdvajaju se sledeće strategije, iako dolazi do mešanja u slučajevima:

1) Usklađenost sa klimatskim ciljevima Nakon Pariskog klimatskog sporazuma klimatski sporovi su postali instrument za sprovođenje i povećanje obaveza vlada (National Determined Contributions – NDC).

2) Izazovni projekti i politike Pokretači sporova se sve više usmeravaju na specifične visoko-profilne projekte ili politike (npr. suprotstavljanje predlogu novog rudnika uglja u Velikoj Britaniji). Ovakvi slučajevi se uglavnom fokusiraju na propuste u procedurama vezanim za adekvatnu procenu uticaja na životnu sredinu i obično rezultiraju u prolongiranju projekata.

3) Slučajevi povezani sa ustavom i ljudskim pravima Klimatske promene su sada prepoznate kao „najveća kriza ljudskih prava u novije vreme“. Ovakvi slučajevi se sve više pojavljaju, beleži se rekordnih 29 slučajeva u 2020. godini.

4) Pozivanje na odgovornost Tužioci nalaze nove argumente da optuže vlade i kompanije za manjak odgovornosti za trenutne i odluke iz prošlosti.

5) Slučajevi vezani za korporacije i finansijska tržišta Primetan je rast ovakvih slučajeva, kao i argumenata i strategija koji se koriste. Neki sporovi se vode oko nedovoljne ili neadekvatne komunikacije klimatskih promena, drugi kritikuju pasivnost i odgovornost kompanija. Mali broj značajnih sporova ima za cilj da natera finansijska tržišta i njihov način odlučivanja da krenu u promenu ka klimatski-komplementarnim načinom poslovanja.

6) Slučajevi vezani za adaptaciju Češći su identifikovani slučajevi koji su tiču mitigacije. Međutim, primećeno je 180 slučajeva koji dotiču temu adaptacije (100 u SAD, 80 u drugim zemljama, od čega 61 u Australiji)

Sa druge strane, primetan je i fenomen rastućeg broja sporova kojima se podrivaju aktivnosti na poljima adaptacije i mitigacije klimatskih promena. Ova vrsta sporova uključuje slučajeve direktnog protivljenja klimatskoj akciji, ali i one slučajeve kojima se teži usporavanje ili povlačenje klimatskih akcija ili politika.

PRIMERI KLIMATSKIH SPOROVA KOJI UTIČU NA USPORAVANJE ILI POVLAČENJE KLIMATSKIH AKCIJA I POLITIKA

Uniper vs. The Netherlands

Jedan od poznatijih ovakvih slučajeva koji ima za cilj protivljenje klimatskoj akciji je i slučaj Uniper vs. Holandija. U aprilu ove godine, nemačka energetska kompanija pokrenula je spor protiv Vlade Holandije pod tvrdnjom da su planovi ove vlade da se izbaci ugalj iz upotrebe do 2030. godine protive multilateralnom sporazumu za energetsku saradnju (Energy Charter Treaty).

Više o ovom slučaju možete videti na linku: https://climate-laws.org/geographies/international/litigation_cases/uniper-v-netherlands

Takođe, zanimljivi su i sledeći slučajevi ovog tipa: RWE vs. Kingdom of the Netherlands i West Virginia vs. Environmental Protection Agency

Kvantitativna analiza ishoda završenih sporova van SAD-a u CCLW bazi pokazuje da je 58% slučajeva (215) imalo rezultat pozitivan po pitanju klimatske akcije, 32% (118) slučajeva je imalo nepovoljan ishod, dok je 10% (36) nije imalo vidljiv uticaj na klimatske politike.

CLIMATE LITIGATIONS
Grafik 3: Prikaz broja slučajeva koji su imali povoljan, nepovoljan i neutralan ishod za klimatsku akciju (slučajevi van SAD-a)
Izvor: citirani izveštaj

Budućnost klimatskih sporova

Izveštaj navodi da se u budućnosti očekuje da će broj sudskih slučajeva povezanih sa tematikom klimatskih promena nastaviti da raste. Takođe, očekuje se da će se optužbe i optužene strane još više diverzifikovati, što je posledica povećanog razumevanja uloga različitih učesnika koji su deo tranzicije ka globalnoj ekonomiji sa neto nultim emisijama štetnih gasova. Štaviše, očekuje se da će se povećati broj sudskih sporova protiv učesnika na finansijskim tržištima.

Pored toga, veliki su izgledi da će parnice sve više biti usmerene protiv vlada i kompanija koji su najveći emiteri štetnih gasova, a koji ne uspeju da definišu dugoročne strategije podržane sa konkretnim kratkoročnim planovima i ciljevima smanjenja emisija. Tri oblasti koje u budućnosti treba posmatrati više su sudski sporovi u lancima nabavke, zatim slučajevi u kojima vlade podržavaju industriju fosilnih goriva, kao slučajevi povezani za „pravednom tranzicijom.“

*Pod klimatskom akcijom u tekstu se podrazumeva bilo koja aktivnost ili inicijativa koja ima za cilj smanjenje emisije štetnih gasova koji izazivaju ubrzane klimatske promene.


Izvori:

Setzer J. and Higham C. (2021) Global trends in climate change litigation: 2021 snapshot. London: Grantham Research Institute on Climate Change and the Environment and Centre for Climate Change Economics and Policy, London School of Economics and Political Science. (dostupno na: https://www.lse.ac.uk/granthaminstitute/publication/global-trends-in-climate-litigation-2021-snapshot/)

http://climatecasechart.com/climate-change-litigation/

https://climate-laws.org/

5 2 votes
Oceni

Spread the word! Proširi priču!
Subscribe
Notify of

0 Comments
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare - View all comments