U prethodnom tekstu videli smo da najveće svetske banke, čak i posle Pariskog klimatskog sporazuma, intenzivno finansiraju industriju fosilnih goriva. Takođe, većina finansijskih institucija nema plan ili politiku za značajno smanjenje uticaja na klimatske promene, a neke od ovih institucija koje su definisale strategiju, ista je uglavnom nejasna ili slabo definisana. Da stvar bude gora, ulaganja finansijskih institucija u obnovljive izvore energije su i dalje daleko od potrebnih da bi se ispunili tesni klimatski ciljevi. Zašto i pored svega navedenog, ipak možemo očekivati nagli zaokret banaka i sličnih institucija ka finansiranju zelene energije?
Jedan od najeminentijih svetskih klimatologa Michael E. Mann u svojoj novoj knjizi „The New Climate War“ navodi da finansijske institucije uveliko preispituju svoju ulogu u finansiranju nove infrastrukture industrije fosilnih goriva. Ovaj naučnik i autor u razgovoru koji je vodio sa pojedinim predstavnicima finansijskog sveta stekao je utisak da će upravo banke i druge finansijske institucije, pre samih nacionalnih vlada, doneti prevagu u ključnim aktivnostima za borbu sa klimatskim promenama. Kako on navodi, prvi je razlog tzv. tranzicioni klimatski rizik (više o klimatskim rizicima možete pronaći ovde). Ovaj rizik se ispoljava u scenarijima kada se vrši dekarbonizacija ekonomije i u kojoj je sve manja tražnja za fosilnim gorivima. To znači da mnogi rudnici uglja, naftne bušotine, naftovodi, elektrane i sl. gube svoju vrednost i postaju propale investicije. Tako dolazi do pojave tzv. karbonskog balona (eng. carbon bubble) u kojem rezerve fosilnih goriva i proizvodni pogoni postaju tzv. „nasukana imovina“ (eng. stranded assets), koja je usisala ogromne količine kapitala, koji više nije moguće koristiti u svrhu pravljenja profita. Procenjuje se da je ovaj karbonski balon vredan 1-4 biliona dolara (USD 1-4.000.000.000.000).
Drugi razlog zbog kojeg Mann smatra da se investitori preispituju svoje investicije u naftu, ugalj i gas povezana je sa revizijom značenja i obuhvata fudicijarne odgovornosti. Fudicijarna odgovornost je pravno obavezujujući zahtev u kome se interesi neke kompanije stavljaju ispred interesa pojedinaca, odnosno menadžera. Kako sada dolazi do revidiranja definicije ovog pojma zbog globalnih ekoloških i klimatskih izazova, koje ide u pravcu toga da je upitna etička pozadina odluka menadžera koji svojim odlukama ostavljaju štetu planeti i teret budućim generacijama, sve je više finansijera koji sredstva ne ulažu u fosilna goriva.
U tom smislu sigurno jedna od vesti koje su prošle godine najviše odjeknule je izjava Lerija Finka, direktora BlackRock-a, najvećeg investicionog fonda na svetu, koji je u svom godišnjem pismu investitorima naveo da su klimatske rizici investicioni rizici i da je jasno da svet finansija mora da dobije novi oblik koji će uvažavati ove rizike. Ostaje da se vidi u narednim godinama kakav će konkretan uticaj imati ova izjava i usmerenje BlackRocka na održivo finansiranje.
Pored inicijative BlackRock-a kao najuticajnijeg globalnog fonda, vredno je pomenuti i inicijativu bivšeg guvernera Engleske centralne banke Marka Karnija (trenutno savetnik Borisa Džonsona za pitanja klimatskih promena i specijalni izaslanik UN-a za klimatsku akciju i finansiranje za nastupajući klimatskih sastanak u Glazgovu krajem godine). Naime, Karni, koji je još kao guverner dosta bio aktivan u većem angažovanju bankarskog sektora u borbi sa klimatskim promenama, pokrenuto je inicijativu u kojoj se 160 kompanija, ukjlučujući 43 banke iz 23 zemlje, obavezuje da će definisati cilj smanjenja karbonskih emisija koje potiču iz njihove imovine koji moraju da postignu do 2030. godine i koji će morati da bude u skladu za ciljem neutralnih emisija do 2050. godine. Cilj ove inicijative je da se finansijski sektor ohrabri da usmeri investicije u nisko-karboničnu infrastrukturu i tehnologije (više o ovoj inicijativi možete pronaći ovde: https://unfccc.int/news/new-financial-alliance-for-net-zero-emissions-launches)
Evropska investiciona banka (EIB) je u svojoj novoj klimatskoj strategiji i politici za kreditiranje energetike navela da od kraja 2021. godine prestaje sa finansiranjem energetskih projekata na bazi fosilnih goriva. Takođe, u ovim dokumentima se navodi i da će banka ubrzati finansiranje inovacija na polju čiste energije, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Više o tome na linku.
BONUS: Pregled najvažnijih inicijativa koje teže unapređenju finansijskog sektora na polju borbe sa klimatskim promenama: - Task Force on Climate-related Financial Disclosures (TCFD) - Network for Greening the Financial System (NGFS) - UNEP FI's Principles for Responsible Banking
Izvori:
Mann, M. E. (2021) The New Climate War: the fight to take back our planet. Scribe.
https://www.blackrock.com/corporate/investor-relations/2020-larry-fink-ceo-letter
