You are currently viewing Kako zeleni aktivistički investitori menjaju naftne kompanije iznutra?
Rod Long (Unsplash)

Kako zeleni aktivistički investitori menjaju naftne kompanije iznutra?

Spread the word! Proširi priču!

Kako je jedan čovek krenuo u nemoguću misiju i počeo da menja industriju fosilnih goriva iznutra? Zašto je 26. maj ove godine „dan kataklizme“ za najveće globalne naftne kompanije? Ko su to aktivistički investitori i kako utiču na promene u poslovanju kompanija?

Početkom dvehiljaditih holandski inženjer Mark van Baal je putovao Evropom i prodavao hladnjake za brodske kontejnere. Iako vrlo uspešan u ovom poslu osećao je izvesno unutrašnje nezadovoljstvo i osećaj da ne doprinosi dovoljno na polju društvene odgovornosti. Iz tog razloga odlučuje da u potpunosti promeni svoje karijerno usmerenje i postane novinar, a nakon što je odgledao dokumentarni film Ala Gora, Neprijatna istina Mark počinje sve više da piše upravo o globalnom zagrevanju. Osvrćući se na ovaj period, konstatuje: „Postao sam sve više ubeđen da industrija fosilnih goriva treba da se menja. Obnovljivi izvori nose veliku priliku za ove kompanije i prelazak na održivu energiju je jedina šansa za njih da prežive.”

Međutim, posle određenog vremena Mark shvata da pisanje o ekološkim problemima ne rezultira nužno u samoj promeni. Velike naftne kompanije se, nažalost, oglušuju o novinarske tekstove. Mark tada shvata da je jedini način da se promeni neka ovakva kompanija taj da se utiče na akcionare i da promena krene iznutra. Tako, kreće sa idejom da okupi akcionare sa najmanje 5 miliona evra vrednosti akcija, kako bi ispunio minimum uslova da se neki predlog stavi na glasanje na skupštini akcionara.

Markov trud se isplaćuje i 2015. uspeva da ujedini nekoliko investitora, i zajedno sa njima radi na omogućavanju da se šira javnost uključi u aktivnosti organizacije kroz kupovinu akcija po simboličnim cenama. Malo ko je verovao u uspeh ovako „lude“ ideje u to vreme, da će neko na ovaj način uspeti da utiče na kompanije kao što su Shell ili Chevron. Ovo nije pokolebalo Marka koji je nastavio da okuplja sve veći broj zainteresovanih investitora. Tako je nastala organizacija simboličnog naziva – Follow This. Cilj ove organizacije bio je da industrija fosilnih goriva smanji svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte i uskladi poslovanje sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Loš(i) dan(i) za naftne kompanije

Cilj organizacije Follow This je artikulisan kroz tzv. klimatsku rezoluciju. Klimatska rezolucija predstavlja zahtev naftnim kompanijama da definišu poslovne ciljeve usklađene sa Pariskim sporazumom, odnosno da smanje emisije štetnih gasova i to ne samo iz procesa proizvodnje, već i kroz smanjenje emisija koje potrošači njihovih proizvoda prave. Prvu klimatsku rezoluciju Markova organizacija uspeva da stavi na dnevni red na skupštini akcionara kompanije Shell u 2016. godini. Narednih godina uspevaju da svoje zahteve stave pred odbor direktora još tri kompanije – BP (British Petroleum)Equinor Total

U prve tri godine delovanja veoma malo akcionara je glasalo za njihove predloge. Međutim, iz godine u godinu njhova podrška raste da bi 2020. i 2021. godine došlo do značajnih pomaka. U 2021. godini, u Shell-u i Equinor-u uspevaju da dobiju podršku oko trećine akcionara, dok je u BP-u petina investitora glasala za njihovu klimatsku rezoluciju. Prava revolucija u svetu naftnih kompanija tek je na pomolu.

Ono što je usledilo u maju ove godine može se smatrati presedanom u industriji fosilnih goriva. Naime, Početkom maja odbori u dve manje naftne kompanije podržali su klimatsku rezoluciju koju su predložili akcionari organizacije Follow This. Međutim, u javnosti je najviše odjeknula vest da je 61% akcionara Chevron-a glasalo za definisanje cilja za borbu sa klimatskim promenama. Ova vest je bila atraktivna javnosti iz dva razloga. Prvo, Chevron je drugi najveći globalni emiter štetnih gasova. Drugo, istog dana desile su se ogromne promene u još jednoj velikoj naftnoj kompaniji.

Naime, isti dan kada je veliki deo akcionara glasao za klimatsku rezoluciju u Chevron-u, fond pod nazivom Engine no. 1 uspeo je da ubedi akcionare ExxonMobil-a da izaberu tri njihova člana u bord kompanije. Ovaj fond, koji inače ima udeo u vlasništvu od samo 0.02%, uspeo je da ubedi čak i najmoćniji globalni investicioni fond i drugog najvećeg akcionara Exxon-a (BlackRock) da podrži njihove kandidate. 

Engine no. 1 je još od decembra prošle godine sprovodio kampanju sa ciljem da ExxonMobil smanji svoj negativni uticaj na klimatske promene i ujedno obezbedi održivi biznis model za budućnost. Njihova tri kandidata će sada činiti četvrtinu borda direktora i moće da utiču na strateške odluke kompanije.

Sve u svemu, 26. maj ove godine ostaće dugo zapamćen kao, kako je to čuveni Bill McKibben nazvao, „dan najveće kataklizme do sada za tradicionalnu industriju fosilnih goriva…“.

Ko su aktivistički investitori?

Promene koje su se desile u Chevron-u i ExxonMobil-u svrstavaju se u dela tzv. aktivističkih investitora. Ko su oni, kako deluju i koji su im dometi?

Aktivistički akcionar ili investitor (eng. Shareholder activists ili Activist investor) može biti pojedinac ili fond koji, u skladu sa svojim pravima u upravljanju nekom kompanijom, teži da unese određenu promenu u poslovanju ili da ispuni neke specifične ciljeve. Ciljevi mogu biti različiti, od promene načina upravljanja kompanijom, preko promene biznis modela, do drugih ekonomskih ciljeva. Takođe, kao što smo videli, uticaj aktivističkih investitora može da obuhvati i promenu u domenu ekološkog uticaja neke kompanije. 

Istorijski posmatrano, aktivistički investitori nisu bili previše popularni. Osamdesetih godina prošlog veka, kada praktično i nastaje ovaj fenomen, oni su najčešće nazivani  „korporativnim agresorima” (eng. corporate raiders), jer su u tim počecima isključivo bili usmereni na postizanje čistih ekonomskih ciljeva. Nakon naglog smanjivanja troškova, prodaje imovine i sl. povećali bi cenu akcija neke kompanije i za kratko vreme ostvarili velike zarade, a zatim bi istu taktiku dalje primenjivali na neke nove kompanije. Međutim, kao što vidimo na gore opisanim primerima, aktivistički investitori danas, pored ekonomskih ciljeva, vode računa i o dugoročnom uticaju na društvo, životnu sredinu i klimatske promene. 

Današnji aktivistički akcionari mogu biti bogate i uticajne osobe koje koriste svoj novac i moć da kupe veliki broj akcija neke kompanije kako bi uticali na njene strateške odluke. Takođe, pored individualnih lica, aktivističkim investiranjem se bave i privatni i tzv. hedž fondovi. Privatni fondovi koriste kapital više različitih investitora, kupuju kompanije, zatim ih restrukturiraju i podižu im vrednost. 

Taktike aktivističkih investitora 

Nezavisno od toga o kojem se tipu investitora radi, taktike koje se primenjuju u investitorskom aktivizmu mogu biti raznovrsne. Najpre, investitori mogu da kupe većinski paket akcija neke kompanije i da tako imaju potpuni uticaj na strateške odluke. Takođe, aktivistički akcionari mogu da zaprete izlaskom iz kompanije, čime se potencijalno narušava reputacija i vrednost iste. Zatim, aktivizam može da se ogleda i u predlaganju ciljeva, a potom i vršenju različitih pritisaka na njihovo sprovođenje. 

Taj pritisak može da uključi upotrebu medija i društvenih mreža, zatim pokretanje sudskih postupaka protiv menadžmenta kompanije, kao i predlaganje svojih kandidata za rukovodeće pozicije. Konačno, taktika može da bude i udruživanje sa drugim akcionarima i zajednički rad na postizanju željenih ciljeva.

Koji su dometi ovih investitora?

Prema navodima Foruma za korporativno upravljanje Harvardske škole prava, iznos kapitala u opticaju koji su koristili aktivistički investitori u 2009. godini bio je oko 39 milijardi dolara, dok je danas taj iznos dostigao blizu 130 milijardi dolara. Takođe, u toku 2019. godine sprovedene su 893 kampanje aktivističkih investitora, dok ih je 2017. godine bilo 484 (brojke se odnose kampanje sa različitim ciljevima, ne isključivo ekološkim). 

Ono što zabrinjava jeste da je u 2019. godini samo 17% kampanja bilo uspešno, a 28% neuspešno ili povučeno, dok je 56% kampanja objavljeno, ali nisu privukle dovoljno pažnje ili su još bile u toku na kraju godine. 

Međutim, sudeći po primerima opisanim u ovom tekstu, veoma je ohrabrujuća činjenica da aktivistički investitori mogu značajno utiču na najmoćnije globalne korporacije, čak i u slučajevima kada imaju veoma mali udeo akcija u kompaniji. Paralelno sa aktivnostima akcionara, imajući u vidu nagomilane ekološke i klimatske izazove i sve veću svest javnosti o ovim problemima, u mnogim kompanijama danas razmišljaju o promeni načina poslovanja i njihovog poboljšanja u sferi uticaja na životnu sredinu i društvo.

Dodatno, sve više pripadnika generacija Z i milenijalaca zauzima rukovodeće pozicije u firmama, a ove generacije su itekako poznate po visokom nivou ekološke svesti. Sve u svemu, zeleni aktivistički investitori imaju potencijala da postanu značajan faktor promene u pravcu zaustavljanja daljeg rasta globalnih prosečnih temperatura i da tako postanu novo lice kapitalizma u ovom veku.

Tekst je inicijalno objavljen na portalu Klima101. Link ka origalnom tekstu: https://klima101.rs/zeleni-aktivisticki-investitori-naftne-kompanije/


Izvori:

  1. https://www.follow-this.org/our-story/
  2.  https://www.follow-this.org/headlines-2021/
  3.  https://climateaccountability.org/carbonmajors_dataset2020.html
  4.  https://www.investopedia.com/terms/s/shareholderactivist.asp
  5.  https://corporatefinanceinstitute.com/resources/knowledge/trading-investing/activist-investor/
  6.  https://www.fool.com/investing/how-to-invest/stocks/activist-investing/
  7.  https://corpgov.law.harvard.edu/2020/08/01/2020-activist-investor-report/
  8.  https://www.theguardian.com/environment/2021/may/27/cataclysmic-day-for-oil-companies-sparks-climate-hope?CMP=Share_AndroidApp_Other
  9.  https://www.theguardian.com/business/2021/may/26/exxonmobil-and-chevron-braced-for-showdown-over-climate
  10. https://www.dw.com/en/activist-investor-exxon-mobil-oil-climate/a-58136880
  11.  https://www.newyorker.com/news/annals-of-a-warming-planet/big-oils-bad-bad-day
  12.  https://www.youtube.com/watch?v=DCQowEvDZIA

5 1 vote
Oceni

Spread the word! Proširi priču!
Subscribe
Notify of

0 Comments
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare - View all comments