Bankarska regulatorna tela sve više pažnje posvećuju definisanju propisa kojima se uređuju aktivnosti banaka na poljima zaštite životne sredine i borbe sa klimatskim promenama. Upravo je, s tim u vezi, evropsko bankarsko regulatorno telo definisalo jedan pokazatelj koji će EU banke morati da prezentuju u svojim izveštajima od sledeće godine. Šta će predstavljati pokazatelj Green Asset Ratio?
U sklopu težnje da implementira Evropski zeleni dogovor i dostigne klimatske ciljeve u narednom periodu, Evropska unija radi na primeni tzv. Taksonomije za održivo finansiranje (za više detalja o taksonomiji videti u drugom delu teksta). Povezano sa tim, početkom ovog meseca Evropsko bankarsko regulatorno telo – EBA (European Banking Authority) objavila je predlog načina na koji banke na teritoriji EU treba da izveštavaju o udelu “zelene” imovine u bilansima.
Koliko se banke udaljavaju od finansiranja aktivnosti povezanih sa upotrebom fosilnih goriva
Uredba za EU taksonomiju za održivo finansiranje u članu 8 traži da svi subjekti koji podležu obavezama iz Direktive 2014/95/EU o nefinansijskom izveštavanju, u svojim nefinansijskim izveštajima, prikažu informaciju kako i u kojoj meri se njihove poslovne operacije mogu podvesti pod ekološki održive aktivnosti. S tim u vezi, Evropska komisija je septembra prošle godine poslala upit ka EBA radi savetovanja oko primene ovog pravila u bankarskom sektoru EU.
Na bazi tog zahteva, EBA je predložila novi pokazatelj pod nazivom Racio zelene imovine (Green Asset Ratio – GAR). GAR treba da pokaže u kojoj su finansijske aktivnosti u bilansima banaka povezane sa aktivnostima koje su usklađene sa Uredbom o taksonomiji, ciljevima Pariskog sporazuma o klimi i Evropskim zelenim dogovorom. Tačnije, GAR je zamišljen da bude glavni indikator koji pokazuje koliko se banke udaljavaju od finansiranja aktivnosti povezanih sa upotrebom fosilnih goriva, a koliko se brzo, sa druge strane, usmeravaju na veća ulaganja u ekološki čiste izvore energije i zelene tehnologije.
Prema EBA, GAR treba da obuhvati kredite banaka prema malim i srednjim preduzećima, zatim kreditne izloženosti prema građanima (stambeni krediti, krediti za renoviranje stambenih objekata, kao i auto krediti), kao i one prema prema opštinama (koje se odnose na finansiranje životnog prostora). Pokazatelj se odnosi na kredite, hartije od vrednosti, kapitalna ulaganja i preuzete založene nepokretnosti. Izloženosti ka Vladama i centralnim bankama izuzeti su iz ovog predloga zbog trenutnog nepostojanja primenljive metodologije za izveštavanje za ove institucije.
Pored izveštavanja o strukturi pomenute imovine, banke će takođe morati da izveštavaju o iznosu provizija i sličnih prihoda koje ostvaruju na bazi saradnje sa aktivnostima koje se prema taksonomiji smatraju održivim. Dodatno, za vanbilansnu imovinu (bankarske garancije) EBA predlaže da banke izveštavaju o GAR proporcionalno iznosu garancija za kreditne izloženosti povezane sa održivim delatnostima prema taksonomiji. Konačno, za deo imovine banaka koji se odnosi na instrumente za trgovanje, EBA predlaže da banke prikažu informacije o generalnoj održivosti, strukturi, trendu i limitima, kao i o politici investiranja. Za banke koje imaju značajan iznos ovih instrumenata u svom ukupnom poslovanju potrebno je da prikažu udeo transakcija koje se odnose na “zelene” privredne aktivnosti.
Za kreditore koji imaju podružnice van teritorije EU, preporučuje se da, u skladu sa relevantnosti portfolija, ulože napor da procene obim imovine koji se može klasifikovati po EU taksonomiji kao “zelen”.
Green Asset Ratio će morati da se prezentuje u izveštajima već u 2022. godini na bazi podataka na 31.12.2021. Tako da već ove godine, banke uveliko moraju da se pripreme oko prikupljanja i praćenja zahtevanih podataka.
Ekološki i klimatski rizici – “novi” značajni rizici u svetu bankarstva i biznisa
Jedan od razloga definisanja novih indikatora jesu i sve veći rizik od ispoljavanja negativnih efekata degradacije prirode i klimatskih promena. Klimatske promene i intenzivna degradacija prirode imaju sve veći uticaj na mnoge poslovne aktivnosti. Ovaj negativan uticaj preliva se i na finansijski sektor.
Da bi se bolje razumeli ekološki i klimatski rizici, neophodno je istaći da se oni sastoje od dve glavne vrste rizika:
- Fizički rizici – odnose se na one rizike koje mogu da se ispolje kroz štetu na imovini, smanjenoj produktivnosti, ili kroz ugrožavanje lanaca snadbevanja. Ove rizike donose povremene vremenske neprilike i postepene dugoročne promene u klimi. Takođe, na fizičke rizike utiče degradacija životne sredine, prekomerna upotreba vodnih resursa, gubitak biodiverziteta, deforestacija, ekološki incidenti.
Primer: Usled poplave može doći do uništenja imovine koja je založena kao obezbeđenje kod banke, čime se ugrožava poslovanje kompanije i mogućnost plaćanja kredita, a banka ostaje bez mogućnosti naplate kroz prodaju date založene imovine klijenta.
- Tranzicioni rizici – odnose se na potencijalne finansijske gubitke koje neka kompanija (i banka) može da ima u procesu prilagođavanja nisko-karboničnoj i održivoj ekonomiji. Ovi rizici se mogu ispoljiti prilikom implementacije novih politika i regulative, nove tehnologije ili prilikom promena u odnosu kupaca prema određenim proizvodima na nekom tržištu
Primer: Nova regulativa za energetsku efikasnost može zahtevati značajne troškove za prilagođavanje na istu, što dalje utiče na profitabilnost i kreditnu sposobnost.
Taksonomija Evropske unije za održivo finansiranje
Sa ciljem da se pod precizno definisanim pojmom “održivo” podstakne ulaganje u zelene projekte, Evropska unija je definisala taksonomiju za održivo finansiranje. EU taksonomija je alat kojim ova grupa zemalja teži da implementira Evropski zeleni dogovor i da dostigne zadate energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine. Konkretno, taksonomija ima sledeće ciljeve:
- mitigacija klimatskih promena,
- adaptacija klimatskim promenama,
- održiva upotreba i zaštita voda i resursa mora,
- tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji,
- prevencija i kontrola zagađenja i
- zaštita i obnavljanje biodiverziteta i ekosistema.
EU taksonomija praktično omogućava kompanijama, investitorima i kreatorima politika da spoznaju one aktivnosti koje su ekološki održive. Sa jedne strane, preciznim definicijama i kriterijumima se izbegava greenwashing, a sa druge strane, ekološki održive investicije omogućavaju buduću otpornost na fizičke i tranzicione rizike klimatskih promena.
Reference:
European Central Bank, Guideline on climate-related and environmental risks – supervisory expectations relating to risk management and disclosure, Frankfurt, 2020.
