Da li će banke okrenuti leđa industriji fosilnih goriva? (I Deo)

Spread the word! Proširi priču!

Iako se sve više zemalja obavezuje na smanjivanje emisija štetnih gasova u atmosferu i uprkos neophodnosti sprovođenja energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije, finansijske institucije ne posustaju u ogromnoj podršci industriji fosilnih goriva. Pored direktne podrške razvoju fosilnih goriva, banke i druge slične institucije značajno podržavaju investicije i u druge sektore koji imaju uticaj na klimatske promene. Problem je što veliki deo finansijera ne vrši nikakvu analizu uticaja kreditnog portfolija na klimatske promene. Da li, pored svega, finansijski sektor može da bude presudan za obezbeđivanje održive budućnosti menjajući ulogu od negativca do jednog od ključnih nosioca neophodnih promena na polju borbe za usporavanje klimatskih promena?

Medjunarodna agencija za energetiku (IEA) je pre nekoliko dana objavila izveštaj u kojem decidno navodi da je ostvarivanje tzv. neto nulte emisije gasova i zaustavljanje rasta globalne temperature u okviru bezbednih granica po planetu jedino moguće ako se eksploatacija i razvoj novih naftnih i gasnih polja stopira ove godine, kao i ako se zaustave otvaranja novih elektrana na ugalj. Izvršni direktor IEA, Fatih Birol, izjavio je: “Ako su vlade ozbiljne oko klimatske krize, nema novih investicija u naftu, gas i ugalj od sada – od ove godine.” Da li će finansijske insititucije ozbiljno shvatiti izjavu čoveka koji slovi za jednog od najvažnijeg svetskog ekonomistu iz oblasti energetike i direktora veoma kredibilne institucije?

Kako stvari trenutno stoje, Pariski klimatski sporazum nije bio značajan signal za bankare da smanje finansiranje fosilnih goriva. Da li će se možda nešto sada promeniti, veliko je pitanje ako posmatramo dosadašnje trendove i činjenice.

Svi putevi novca vode ka industriji fosilnih goriva

Tokom pet godina nakon potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma, industrija fosilnih goriva finansijski je podržana od strane banaka u iznosu od čak 3.8 biliona dolara (USD 3.800.000.000.000). Ovo je zaključak do kojeg su u istraživanju došle zelene ekološke organizacije u nedavno objavljenom izveštaju pod nazivom Banking on Climate Chaos – Fossil Fuel Finance Report 2021. Izveštaj je obuhvatio 60 najvećih svetskih bankarskih grupacija.

Najviše novca plasirano je od strane banaka iz SAD i Kanade, iako ih je u ukupnom broju posmatranih banaka bilo samo 13. Neprikosnoveni lider u finansiranju industrije fosilnih goriva je JPMorgan Chase koji drugoplasirani Citi ostavio za čitavih 33%. Među Evropskim bankama, britanska banka Barclays je finansirala najveći iznos, dok medju EU bankama dominantan udeo ima BNP Paribas.

banke i klimatske promene
banks and climate change
Top 12 bankarskih grupacija koje su finansirale industriju fosilnih goriva. Izvor: Banking on Climate Chaos – Fossil Fuel Finance Report 2021

Međutim, ako postoji neki ohrabrujući signal to je da je 27 od posmatranih 60 banaka smanjilo finansijsku podršku za fosilna goriva u posmatranom periodu. Francuska banka Credit Mutuel je, naprimer, smanjila ovu vrstu finansiranja za 100%. Za CNBC su izjavili: „U 2018. doneli smo odluku da zaustavimo finansiranje za sve elektrane na ugalj i rudnike uglja u svim zemljama.“ Pored ove banke, značajno je smanjeno finansiranje i od strane UBS banke, SBER banke i Državne banke Indije.

Sa druge strane i dalje je više banaka koje su povećale finansiranje u poslednjih 5 godina. Značajno povećanje finansiranja ostvarile su dve kineske banke – Postal Savings Bank of China (+1.200%) i China Minsheng Bank (+580%). U nastavku je grafički prikazano koje su banke smanjile (levo), a koje povećale (desno) finansiranje u posmatranom periodu.

Zanimljivi su i rezultati istraživanja o kretanju finansijske podrške po godinama. Može se zaključiti da je, zbog pandemije i pada potrošnje energije, došlo do smanjenog finansiranja ove industrije u 2020. godini. Međutim, ono što je zanimljivo je to da je u pomenutoj godini pandemije ukupan iznos finansiranja bio veći nego u 2016. i 2017. godini. Takođe, vredno je pomenuti i da je ukupan nivo svih plasiranih kredita u 2020. godini u posmatranim bankama pao za 9%, dok je u istoj godini industrija fosilnih goriva dobila čak 10% veću finansijsku podršku nego prethodne godine.

bank financing coal
Finansiranje industrije fosilnih goriva po godinama u periodu nakon potpisivanja Pariskog sporazuma. Izvor: Banking on Climate Chaos – Fossil Fuel Finance Report 2021

Da li ove banke imaju politike i planove za sprečavanje daljeg ubrzanja klimatskih promena?

Što se tiče implementiranih politika ovih banaka za borbu protiv klimatskih promena, analiza je pokazala da se 17 institucija obavezalo na nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine. Međutim, izveštaj zaključuje da su ti ciljevi nejasni i slabo definisani.

Takođe, kod nekih od posmatranih banaka primetni su klasični primeri greenwashing-a. Naime, pojedine banke naglašavaju da ne finansiraju ugalj, ali se iz njihovog kreditnog portfolija vidi snažna podrška naftaškim i gasnim kompanijama. Konačno, izveštaj navodi da nijedna banka nema plan da potpuno napusti finansiranje fosilnih goriva.

Velika podrška banaka industriji fosilnih goriva ne treba da čudi. Analiza u SAD-u je pokazala da tri od četiri člana borda direktora sedam glavnih američkih banaka imaju, ili su imali, neku vezu sa kompanijama ili organizacijama povezanim sa fosilnim gorivima ili onima koji lobiraju za negiranje klimatskih promena. Postavlja se pitanja, koliko zaista banke sa toliko ljudi povezanih sa fosilnih gorivima mogu brzo i efikasno da implementiraju klimatski pozitivne politike?

Sve do sada navedeno govori samo da posmatrane banke idu u suprotnom smeru od onog koji je potreban da bi se ispunili ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma.

Banke i klimatske promene – daleko od razumevanja celokupnog uticaja na klimu

Finansijski sektor može biti presudan za postizanje značajnog smanjenja emisija gasova, ne samo kroz smanjenje podrške ka industriji fosilnih goriva, već i kroz razumevanje uticaja i usklađivanje podrške drugim sektorima privrede koji imaju značajan uticaj na zagađenje i klimatske promene. Ali, da li banke i ostale slične institucije uopšte znaju koliko direktno i indirektno utiču na povećanje emisija štetnih gasova?

U vezi sa tim pitanjem, organizacija koja se bavi analizom izveštavanja CDP Disclosure Insight Action je objavila izveštaj u kojem su analizirane 322 finansijske institucije kroz njihovu posvećenost usporavanju klimatskih promena. Jedan od najznačajnijih zaključaka izveštaj jeste da 49% finansijskih institucija ne vrši nikakvu analizu uticaja kreditnog portfolija na klimatske promene, dok samo 25% izveštava o emisijama povezanim sa kreditnim plasmanima. Emisije koje potiču iz kompanija klijenata finansijskih institucija čak su u proseku 700 puta veće od emisija koje direktno prouzrokuje poslovanje finansijskih kompanija[1].

Međutim, pozitivno je što većina, odnosno 76% finansijskih institucija vidi šansu u pružanju usluga i proizvoda sa komponentom ekološke održivosti. U tom smislu, procenjeno je da je potencijalni finansijski uticaj kroz zelene kredite, zelene i tranzicione obveznice, održive investicione fondove i osiguranja čak 2.9 biliona dolara (USD 2.900.000.000.000), Takođe, 49% finansijskih institucija je izjavilo da imaju tranzicioni plan kako da dostignu nultu neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a 53% je odgovorilo da preduzima aktivnosti na usklađivanju svojih portfolija sa scenarijom usporavanjem globalne temperatre ispod 2°C.

Konačno, istraživanje je pokazalo da su banke među ostalim finansijskim institucijama te koje većim delom imaju politike kojima isključuju finansiranje svih fosilnih goriva (6%), uglja (29%), nafte i gasa (14%) i ostalih (31%). Za razliku od banaka, ostale finansijske institucije još uvek stidljivo stavljaju ovu industriju na liste isključenih delatnosti.

climate change and financial institutions
Izvor: CDP (2020), CDP Financial Services Disclosure Report 2020 – The Time to Green Finance, CDP Worldwide, London

Sve u svemu, i na bazi ovog izveštaja možemo zaključiti da finansijske institucije moraju mnogo više da urade kako bi uskladili uticaj portfolija sa budućnošću u kojoj se teži zaustavljanje dodavanja novih količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu.

Konačno, kako stojimo sa finansijskom podrškom obnovljivim izvorima energije?

Prema izveštaju Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) u periodu 2013-2018. u obnovljive izvore energije (OIE) investirano je 1.8 biliona dolara (USD 1.800.000.000.000). Iako nije potpuno uporedivo sa petogodišnjim iznosom finansiranja fosilne industrije o kojem sam pisao na početku teksta (podsetimo se – 3.8 biliona dolara), jer nije obuvhvaćen isti period, ipak možemo zaključiti da mnogo više novca ide u tehnologije koje mogu da značajno ugroze ispunjenje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma. Dodatno, treba napomenuti da su u posmatranom periodu (2013-2018.) komercijalne finansijske institucije učestvovale su sa samo 22% udela u ukupnim investicijama u OIE. Ovaj podatak pojačava zaključak da banke moraju još puno da urade na polju okretanja finansijske podrške čistim tehnologijama.

Vremenski posmatrano, finansiranje OIE dostiglo je maksimum u 2017. kada se investiralo u iznosu od 351 milijarde dolara. U 2018. godini dolazi do blagog pada na 322 milijarde (poređenja radi, u istoj godini ukupne investicije u fosilna goriva bile su 933 milijarde dolara) , dok izveštaj navodi da u 2019. godini dolazi opet do blagog porasta, ali po tempu koji je generalno sporiji od onog koji se očekuje da bi se ispunili ciljevi. Zbog pandemije dolazi do pada investicija u OIE za 34% u prvoj polovini 2020. godine.

Irena Renewables financing
Izvor: IRENA and CPI (2020), Global Landscape of Renewable Energy Finance, 2020, International Renewable Energy Agency, Abu Dhabi.

Konačno, IRENA navodi da je neophodno da godišnje investicije u OIE moraju budu na nivou od 800 milijardi dolara kako bi se dostigli klimatski ciljevi. Ekonomija obima, napredak u proizvodnji i tehnologiji, veća konkurentnost u lancu snadbevanja, veća sredstava uložena u R&D i politike podrške (premiije, fid-in-tarifa…) doprineli su padu prosečnih troškova investiranja i proizvodnje energije od 12% za solarnu tehnologiju i 14% za vetrenjače na kopnu u periodu izmedju 2017. i 2018. godine. I pored toga, primetno je da iznos investicija u fosilna goriva značajno premašuje ona u OIE.

Međutim kako se trend pada troškova investicija u OIE nastavlja, uz nove klimatske politike i ciljeve, napuštanje uglja kao primarnog izvora energije i drugih sličnih inicijativa, može se očekivati značajan zaokret finansijskih institucija ka finansiranju čistih tehnologija i napuštanje podrške industriji fosilnih goriva čija imovina ima sve manju vrednost.


U drugom delu teksta pisaću o tome koji su pozitivni razvoji događaja u okviru finansijskog sektora koji mogu da preokrenu ulogu ovog sektora od negativca do jednog od nosioca ključnih promena na polju borbe sa klimatskim promenama.


[1] Prema napomeni iz samog izveštaja u kalkulacija se odnosi na samo 10% portfolija finansijskih institucija koje su odgovorile na ovo istraživanje.

Izvori:

https://www.theguardian.com/environment/2021/may/18/no-new-investment-in-fossil-fuels-demands-top-energy-economist

https://www.theguardian.com/environment/2021/may/21/richest-nations-agree-to-end-support-for-coal-production-overseas

https://www.theguardian.com/environment/2021/mar/24/big-banks-trillion-dollar-finance-for-fossil-fuels-shocking-says-report

BankTrack and other organizations, Banking on Climate Chaos, Fossil fuel Finance Report 2021

https://www.cnbc.com/2021/04/22/which-banks-are-increasing-decreasing-fossil-fuel-financing-.html

https://www.theguardian.com/environment/2021/apr/06/banks-climate-change-line-3-pipeline-conflict-interest

CDP (2020), CDP Financial Services Disclosure Report 2020 – The Time to Green Finance, CDP Worldwide, London

IRENA and CPI (2020), Global Landscape of Renewable Energy Finance, 2020, International Renewable Energy Agency, Abu Dhabi.

5 4 votes
Oceni

Spread the word! Proširi priču!
Subscribe
Notify of

0 Comments
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare - View all comments