Visoke ili niske temperature kad im vreme nije podsećaju nas na problem i posledice menjanja klime. Jedan deo populacije ravnodušan je prema ovom problemu, dok drugi očekuju da će Vlada obezbediti održivu budućnost. Kako god, zbog ozbiljnosti izazova koje donose klimatske promene nije produktivno gubiti vreme na razočarenje. Iako znamo da borba sa porastom prosečnih temperatura nema puno izgleda za uspeh ukoliko nema dovoljno mera i akcija na makro nivou, moramo postaviti pitanje – šta možemo da uradimo kao pojedinci u borbi za održivi razvoj i čistu životnu sredinu?! Klimatske promene su snažan protivnik. Pouzdano znamo kakve nas negativne posledice i izazovi očekuju u veoma bliskoj budućnosti. Stoga, neophodno je shvatiti da je dužnost svakog od nas kao pojedinca da se odgovorno ponaša prema prirodnim resursima i okolini. Da bismo to učinili neophodno je podižemo (samo)svest i da se odgovorno ponašamo na osnovu informacija koje posedujemo. Dodatno, neophodno je da menjamo neke ustaljene navike koje nisu u skladu sa održivim razvojom.
Da bismo se izborili sa bilo kojim problemom neophodno je da poznajemo uzrok, suštinu problema i moguće posledice nerešavanja istog. Bez informacija o tome ko su glavni uzročnici povećanja emisije štetnih gasova, koje su posledice globalnog zagrevanja, zatim kako ublažiti negativan uticaj i kako se adaptirati novonastaloj situaciji, nećemo uspeti da se izborimo za održivi razvoj bez većih negativnih posledica. Zbog svega navedenog, neophodno je konstatno da se edukujemo i informišemo o fenomenu klimatskih promena i zaštiti životne sredine. Svakodnevnim podizanjem (samo)svesti postaćemo kritična masa koja će tako naterati donosioce odluka da ipak nešto ozbiljnije preduzme po pitanju održivog razvoja.
Dodatno, nije dovoljno da samo posedujemo znanje i ključne informacije ukoliko to znanje ne primenjujemo i ne utičemo na druge da to isto urade. Znanje mora biti implementirano u praksi kako bismo imali opipljiv efekat i sami direktno doprineli borbi protiv klimatskih promena. Ako znamo koliko su nam zagađene reke i vazduh i kakve to posledice može da ima na zdravlje ljudi, moramo se odgovornije ponašati. Ako znamo da se jedna plastična kesa razgradjuje nekoliko stotina godina, zašto da ih onda masovno koristimo i ne recikliramo. Zaista, dobar je osećaj biti deo rešenja, a ne deo problema. Dodatno, ne zaboravimo da pojedine mere održivog ponašanja omogućavaju i novčane uštede u kućnom budžetu.
Dalje, izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promena Ujedinjenih nacija koji nam eksplicitno otkriva snagu protivnika – povećanje globalne temperature od 1.5 ili 2 stepena Celzijusa u narednim godinama imaće niz negativnih posledica po svet oko nas. Da bismo ublažili negativne posledice globalnog zagrevanja moramo svi da promenimo neka dosadašnja ponašanja i navike. Posebno je bitno promeniti navike u potrošnji proizvoda koje konzumiramo svakodnevno. Ponašajmo se u skladu sa principima cirkularne ekonomije – uzmi, koristi, popravi, redestribuiraj, recikliraj i smanji otpad.
Konačno, očekivane posledice rasta prosečne temperature koje će se osetiti u bliskoj budućnosti pritiskaju svakog pojedinca da preduzme akciju. Postoji mnogo aktivnosti i mera koje svaki čovek može da primeni kako bi bio deo rešenja u ovom izazovu. Svakako, neophodno je najpre informisati se, nadograditi znanje, zatim primenjivati to znanje i ponašati se u skladu sa principima održivog razvoja. Dodatno, izazovi koje nosi budućnost sigurno će nas naterati da promenimo i neke ustaljene navike u potrošnji raznih proizvoda. Odgovorno ponašanje prema životnoj sredini imperativ je koji ne sme da se ignoriše.
