Otpad nije više problem

U borbi za održivi razvoj i stabilan život na planeti u narednom periodu važnu ulogu će odigrati upravljanje resursima i materijalima. U takvom kontekstu upravljanje otpadom dobija poseban značaj. Otpad se danas posmatra kao resurs i razvojna šansa jedne zemlje kroz koncept zvani cirkularna ekonomija.

Današnji preovladjujući način proizvodnje i potrošnje odvija se uz praksu da iz prirode eksploatišemo odredjene resurse, pravimo odredjeni proizvod, a potom ga nakon iskorišćavanja bacamo na deponiju. Ovakav model ekonomije poznat je pod nazivom „linearni model privredjivanja“. U ovakvom modelu glavna maksima je: uzmi – napravi – koristi – baci (eng. take – make – use – dispose). Zbog svoje prirode intenzivnog korišćenja resursa ovakav model dostiže fizička ograničenja, a procene su da je trenutna potreba za resursima u ovakvim uslovima 1,5 puta veća od onog što planeta može da pruži u jednoj godini.

Nasuprot ovom obliku korišćenja resursa i energije postoji model u kojem je glavna maksima sledeće: uzmi – napravi – popravi – ponovo koristi – recikliraj. Kao što se može primetiti, u ovom sistemu ne pojavljuje se reč otpad. Ovakav sistem poznat je pod nazivom cirkularna ekonomija. Cirkularna ekonomija je sistem u kojem su proizvodnja, trgovina i potrošnja dizajnirani tako da se, uz korišćenje obnovljivih izvora energije, minimizira eksploatacija glavnih resursa kao što su fosilna goriva, razne sirovine, voda, zemlja, životna okolina i svi prateći zagadjivači, smanjujući tako uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Drugim rečima, cirkularna ekonomija je instrument kojim se teži realizaciji ciljeva održivog razvoja uz dugoročno ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost, uz zamenu fosilnih goriva sa obnovljivim izvorima energije i smanjenje štetnih gasova.

Glavni principi cirkularne ekonomije i način na koji funkcioniše mogu se detaljnije videti na slici ispod.

Kako nastaje otpad?

lavni faktori koji utiču na stvaranje sve veće količine otpada su dve pojave: česte inovacije i loš kvalitet proizvoda. Otpad nastaje kada se vek trajanja nekog proizvoda ne podudara sa vekom korišćenja istog, odnosno kada je vek korišćenja kraći od veka trajanja. Upravo su česte inovacije razlog zašto se neki proizvod ne koristi u dužem periodu. Najbolji primer za to je mobilni telefon. Najveći svetski proizvodjači gotovo svake godine predstavljaju nove modele, iako su stari i dalje više nego funkcionalni. Samim kreiranjem tražnje nagomilavaju se zalihe odbačenih aparata.

Da bi se izbegao otpad, u cirkularnoj ekonomij je najbitnija prevencija otpada. Prevencija se postiže tako što se proizvodi dizajniraju tako da imaje duži vek trajanja, a da pritom sadrže ekološke materijale koji nisu štetni i delove koji se lako mogu reparirati, zameniti ili reciklirati.

Rentiranje umesto kupovine

Da li ste ikad razmišljali da umesto kupovine veš mašine kupite uslugu pranja veša? Ili da umesto kupovine novih sijalica u kancelariji kupite samo svetlo? Upravo u konceptu cirkularne ekonomije ovo je moguće, jer se fokus sa proizvoda pomera na uslugu, odnosno performans tog proizvoda, a ulogu kupovine preuzima iznajmljivanje proizvoda. To praktično znači da korisnik više ne postaje vlasnik odredjenog predmeta (npr. pomenute veš mašine), već jednostavno plaća odredjenu proviziju za korišćenje.

Prednosti su višestruke i za proizvodjače i za potrošače. Proizvodjač ima dugoročne prihode kroz ovu proviziju, a to ga i motiviše da proizvodi kvalitetniji proizvod sa dužim vekom trajanja kako bi što duže ubirao prihod. A iz ovoga se nameće logičan zaključak koji je benefit za potrošača – nema opterećenja za budžet kroz jednokratnu kupovinu, a kvalitet proizvoda je svakako zagarantovan. Na kraju, najbitnije – otpad je minimiziran, ako ga uopšte na kraju i ima. Dobro je još reći da u ovakvoj ekonomiji nije nužno trošiti manje, već jednostavno dolazi do promene modela proizvodnje i potrošnje na račun uštede energije i resursa.

Benefiti cirkularne ekonomije i uloga u borbi protiv klimatskih promena

Ovaj oblik ekonomije u kojoj materija i materijali kruže i gde se teži tzv. nulta otpadu (eng. zero waste) ima mnoge prednosti u odnosu na linearni model, a to su:

1)     Zaštita resursa i životne sredine – jasno je iz svega gore navedenog da je eksploatacija prirodnih resursa smanjena, što direktno utiče na očuvanje životne sredine.

2)     Štednja energije – kompanije mogu da koriste reparirane i prepravljene delove starih proizvoda i da ih ugradjuju u nove, i da tako uštede značajne količine energije u proizvodnji.

3)     Smanjenje nezaposlenosti – kompanije koje se bave održavanjem, popravkama, recikliranjem, dizajniranjem eko proizvoda i usluga mogu u bliskoj budućnosti da postanu veoma interesantna i atraktivna zanimanja.

4)     Promocija inovativnosti i povećanje konkurentnosti – Cirkularna ekonomija zahteva odredjenu dozu kreativnosti i značajan nivo sposobnosti da se u poslovanje uvedu inovacije različitih vrsta. U bliskoj budućnosti samo inovativna preduzeća i grupacije moće da nadžive konkurenciju.

Ovi benefiti prepoznati su od Evropske komisije koja je pre nekoliko godina usvojila program „nultog otpada“ (eng. zero-waste programme). Ovim programom teži se povećanoj reciklaži i prevenciji gubitka važnih resursa, kreiranju radnih mesta, ekonomskom rastu i novim biznis modelima, kao i redukciji emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Konkretno, cilj ovog programa je da se do 2030. postigne reciklaža 70% komunalnog otpada i 80% ambalažnog. Procena komisije je da cirkularna ekonomija može uštedeti biznisu u Evropskoj uniji čitavih 600 milijardi evra.

Srbija u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji

U Srbiji trenutno postoji više od 3.000 divljih deponija. Kolika je to samo propuštena šansa! Možemo samo da zamislimo kakve to posledice može da ima u veoma bliskoj budućnosti ako se nešto hitno ne preduzme. Trenutno se reciklira manje od 10% otpada, a trenutni cilj je da se zakonima i podzakonskim aktima do 2030. ovaj procenat poveća na minimum 50%, čime bi se obezbedila šansa za 30.000 novih radnih mesta. Cirkularna ekonomija daje Srbiji veliku šansu za popravni ispit.

Reference: Ellen Macartthur Foundation, OSCE, The Guardian